Njoj …

Njoj… koje više nema .

Njoj…  čija je mladost ostala zarobljena  tamnilom  crne ,prhke zemlje  u vrelini julskog dana .

Njoj …koja je bila srećna svakog Svetog Trifuna  ,jer njen rodjendan,govorila je , slave svi .

Njoj … kojoj sam za punoletstvo poklonila ,uz poklon ,buket predivnih ruža  koje su bile simbol  njene mladosti .

I onda … ne znam ni sama ,šta je brže uvelo ,njena mladost  ili ruže .Ne znam to ,ni sada !!!

…samo znam ,da ja i sada ,često ,suzama zalivam ruže  …

oko

SESTRI …

Sećam se ,koliko radosti nekada beše !

Eh… kada bejasmo  jako male …

Sećanje ovo   reže me , ko mačem .

Tražim te ! … a glasa od tebe niodkuda .

Rekoh nebu da ne lije kiše

ako mi ruka, opet … suze briše .

Advertisements

Šta ti je žensko ?!

Često se setim …

…bilo je vreme  nestašice goriva  i skoro da ništa od javnog saobraćaja nije funkcionisalo, osim voza.Bila je zima . (Ne)vreme… i snežno i jako hladno.

Vozila sam se vozom. Vraćala sam se s ispita,jednom od mnogih koje sam polagala kao vredna ,mlada a uveliko MAMA. Onako ,sve pospremim ,skuvam ,opeglam ,spremim knjige, pa, kao svako vredno djače ,na voz ,pa pravac –  ispit.

Čekali smo  ukrštanje vozova .Onoliko koliko volim vožnju vozom toliko mrzim ,,ukrštanja,, .Dosadno ali nužno stajanje u mestu .Voz  pun ljudi ,gužva . Promrzla ,inače sam smrzlica kakve nema.Nema  grejanja.Vrtim po glavi slike ,sećanja ne bi li mi vreme brže prošlo .Narod ko narod,graje ,galami …retko ko ćuti ! Gundjaju svi .Nezgodno vreme …

Preko puta mene sedi žena  iz lokalnog kraja ( ,,južna pruga,, ) ,onako ,umornog lica i jako hrapavih ruku ; vidi se da se na selu ne sedi  džabe ,a žene ko žene ,uvek imaju posla .Njene ruke govore i više .Do nje sedi deda ,prilično sredjen,u godinama , sa šeširom ,onako ,po modi ,,ko za svetkovinu ,, Seda pored nje držeći pletenu korpu od pruća na krilo .Srećni oboje ,našli se a nisu se videli dugo.O,kako  njima dobro dodje vreme čekanja za ukrštanje vozova  jer će pričom prekratiti vreme .

…i moje je prošlo brzo  slušajući ih …

-O zdravo ! Kako si?  pita ga baba .

– Od Boga ti zdravje ! Dobro ,o′kle ti ? Kude si bila ? veli deda.

-Bila na pazar  ,prodavala  nešto ,mora se !

-Neka ,neka ,veli on,mirnim glasom ,pomalo srećan i što je vidi ali i što prepoznaje mu se po licu očekuje isto pitanje  .

– A kude si bil ′ ti ?

– Ja sam bil  u Vranje ! objasni deda i  reče selo kako se zove ali se toga nesećam.

-Pa, što ćeš tam′ ? !

-Pa, bil sam da  si vidim ćerku !

-Pa, što će tam′?!

– Pa, tam se odala !

– O ,pa kako to ,iznenada ,onak′ na brzinu ,ja ju skoro čini mi se vide na dvor !

– E ,bila je ,al′ se odala .Tam′ daleko …u jedno selo pored Vranje .Dooobro se odala ,zadovoljan sam .Ne mog′ se žalim …Dobrooo  je ,samo nek′  su zdravo …

-Pa, kako to ,ne mi jasno još …

-E ,toj ti je tako bilo .Ovoj ženko ti je kao vrapče! Sam′ tako ,litne i ne znaš kude će da sleeeti !

Eh! Ote mi se iz grudi  i duboko udahnuh .Prenuh se ! Okrenuh glavu u drugu stranu  jer na trenutak poželih da pobegnem od sebe  i misli  …jako zamagljeni prozor je malo naspram mojih jako zamagljenih očiju ,zamućenih od suza koje sam  tako jako držala u očima , dok mi je u ušima odzvanjalo pitanje.

,,O,ćerkooo,ćerkooo,pa zar nisi mooogla da se ovde negde odaš nego si otiiišla taaaako daleko .Jel′  mi ne smo imali kamenje, jel′ ovo pobolje  ? S′m brda i kamenje!

redovno je govorila moja  baka takodje  ,, s južne pruge ,,

Često me život podseća na ovu priču.

.., jer  vreme leti ,,ko vraaapče,, a život kroz razna ukrštanja  ide svojim šinama . Sada jako dobro razumem baku ,mamu ali ne  i sebe . Jer , mene to  tek čeka !

Do tada,eto …

…  kažem ti !