Kad mama piše pesme

80657466_7399241184fe.png

Jednoga dana ,po povratku iz škole moja malena devojčica došla je sva zabrinuta jer je imala jako težak domaći zadatak ;da  napiše pesmicu na temu – mesec.Naravno pomoć roditelja je dozvoljena čak i preporučena .Znači mame i tate pišu pesmice.

Uistinu težak zadatak za roditelje jer kome je do pesmice u ,,ovo vreme ,,.Ali ,moj slučaj je potpuno drugačiji …

Ja obožavam ovakve zadatke ! Kako je moje ozareno lice potvrdilo moje stanje i osećaje, mojoj devojčici je laknulo ,samo što je ona mislila da ja to tako jednostavno , po sistemu -stavim u šerpu i skuvam !A ne ! Treba mi inspiracija !!!To je bilo malo teže da joj objasnim jer se ona jedno samo mislila  kako neće  doneti domaći zadatak .

Ali ,gle čuda ! Inspiracija došla usred noći ,jer ja sam mama koja jako malo spava .Zapisah sve to nekako u polumraku ,ujutru složih ideju i eto pesme,odnosno pjesme … jer ja s maternjeg prevodim na službeni .Ponekad sam malo smešna zbog toga ali nema veze,makar tako kažu moja deca jer nije im prirodno kad pričam ijekavicu .

Za pesmu smo dobili pohvale uz to da ,mi nikad ne lažemo i odmah kažemo …Mama je pisala pjesmu !

i evo pesme ili pjesme ,kako god ,to nama nije bitno …

mesec

M J E S E C

U vedrini noći ove ,sjaje zvjezde nebom plamte

a mjesec ih nebom prati

k′o da im je mati.

Malo se on pravi važan!

Nekad crven,nekad žut,

Nekad lopta ,nekad srp.

Nebom plovi noći ove

Da donese djeci snove .

Ah,gle čuda !

Zora rudi!

Gdje nestade mjesec mio ?

Šta se desi ? Šta se zbilo?

Ne brinite djeco draga !

Opet će on nama doći,

I donjeti sanak mio ,ma gde bio!

I razgrne gusti mrak

da otjera djeci strah!

Najduža priča o trenutku sreće

Nekada davno ,sećam se ,čitala sam priču o devojci koja je,kao i svaka mala devojčica pratila svoju mamu u stopu.I kao sve malene devojčice  često je zavirivala u kuhinju dok je mama spremala ručak.Na prste se upinjala da što bolje vidi svojim  radoznalim okicama šta to mama radi.Mama je često uzimala jednu od onih šarenih kutija za začine i uvek ,onako pažljivo ,kako to samo mame znaju ,stavljala prstohvat začina u jelo .,,To nešto ,,  je uvek ,na upit malene devojčice stalo u odgovor ,, to je tajna ,,! Tajna je samo budila radoznalost malene devojčice koja je jako brzo odrasla.I onda …jednoga dana kada mame nije više bilo ,sada velika devojčica je otkrila tajnu šarene kutije.Otvorivši je ,ostala je bez reči .U kutiji nije bilo ničega ! A onda ,uz suze koje joj zamagliše oči, shvati da je tajna koju je mama jako dugo krila u toj ,baš toj ,praznoj kutiji ,bila   LJUBAV! Začin koji je mamina jela činio tako ukusnim ,začin bez koga deca ne mogu srećno  odrastati  !

Sve sam Vam ovo ispričala kako bih Vam rekla da nemam čarobnu kutiju ,nemam ni čarobnni štapić ali ljubavi za svoju  malenu devojčicu – IMAM!Pre neki dan smo dobili bolest malenih crvenih  tačkica zvanu  – boginje.
Mučno vreme u kome one još više nas muče svrbe ,izolacija,posebna nega i pažnja ,pa ostali problemi ,zvani temperatura … i … ništa strašno ! Proći će!

Trgujući u prodavnici zaokupljena dnevnim spiskom namirnica i kupovinom ,naidjem da dječije knjižice koje u svim većim marketima imaKako kod nas  važi deviza ,,kad god si u prilici kupi knjigu ,, ja to i uradim . Dečija beletristika ,odlično štivo za devojčice !Ponudu dopunim sa par nekih neobičnih čokoladica i bombonica sve to spakujem u zlatnu malu kesicu za poklone i … U ovakvim slučajevima  posveta na  knjizi je obavezna  ,pa brže  bolje ,,pisnem ,,  par reči .

Spopale me

neke male ,crvene tačke .

Po koži ,po nosu ,

po guzi ,po kosi.

Pa svrbe ,pa cvrče,

pa me jako kinje

ove male dosadne boginje !

U potpisu … naravno mama i srce !!!

I treba li još šta da Vam kažem ?!

osim …

… trudite da uvek svojoj deci darujete ljubav ,zapakovanu u trenutak života koji će večno pamtiti.A jednoga dana ,kada imaju svoju decu ,od  srca ,takvu istu ljubav podare i njima .Jer od ove ljubavi se jako dobro raste !!!

…i boginje Vam ne mogu ništa -ama ,baš ništa !!! …

Šta ti je žensko ?!

Često se setim …

…bilo je vreme  nestašice goriva  i skoro da ništa od javnog saobraćaja nije funkcionisalo, osim voza.Bila je zima . (Ne)vreme… i snežno i jako hladno.

Vozila sam se vozom. Vraćala sam se s ispita,jednom od mnogih koje sam polagala kao vredna ,mlada a uveliko MAMA. Onako ,sve pospremim ,skuvam ,opeglam ,spremim knjige, pa, kao svako vredno djače ,na voz ,pa pravac –  ispit.

Čekali smo  ukrštanje vozova .Onoliko koliko volim vožnju vozom toliko mrzim ,,ukrštanja,, .Dosadno ali nužno stajanje u mestu .Voz  pun ljudi ,gužva . Promrzla ,inače sam smrzlica kakve nema.Nema  grejanja.Vrtim po glavi slike ,sećanja ne bi li mi vreme brže prošlo .Narod ko narod,graje ,galami …retko ko ćuti ! Gundjaju svi .Nezgodno vreme …

Preko puta mene sedi žena  iz lokalnog kraja ( ,,južna pruga,, ) ,onako ,umornog lica i jako hrapavih ruku ; vidi se da se na selu ne sedi  džabe ,a žene ko žene ,uvek imaju posla .Njene ruke govore i više .Do nje sedi deda ,prilično sredjen,u godinama , sa šeširom ,onako ,po modi ,,ko za svetkovinu ,, Seda pored nje držeći pletenu korpu od pruća na krilo .Srećni oboje ,našli se a nisu se videli dugo.O,kako  njima dobro dodje vreme čekanja za ukrštanje vozova  jer će pričom prekratiti vreme .

…i moje je prošlo brzo  slušajući ih …

-O zdravo ! Kako si?  pita ga baba .

– Od Boga ti zdravje ! Dobro ,o′kle ti ? Kude si bila ? veli deda.

-Bila na pazar  ,prodavala  nešto ,mora se !

-Neka ,neka ,veli on,mirnim glasom ,pomalo srećan i što je vidi ali i što prepoznaje mu se po licu očekuje isto pitanje  .

– A kude si bil ′ ti ?

– Ja sam bil  u Vranje ! objasni deda i  reče selo kako se zove ali se toga nesećam.

-Pa, što ćeš tam′ ? !

-Pa, bil sam da  si vidim ćerku !

-Pa, što će tam′?!

– Pa, tam se odala !

– O ,pa kako to ,iznenada ,onak′ na brzinu ,ja ju skoro čini mi se vide na dvor !

– E ,bila je ,al′ se odala .Tam′ daleko …u jedno selo pored Vranje .Dooobro se odala ,zadovoljan sam .Ne mog′ se žalim …Dobrooo  je ,samo nek′  su zdravo …

-Pa, kako to ,ne mi jasno još …

-E ,toj ti je tako bilo .Ovoj ženko ti je kao vrapče! Sam′ tako ,litne i ne znaš kude će da sleeeti !

Eh! Ote mi se iz grudi  i duboko udahnuh .Prenuh se ! Okrenuh glavu u drugu stranu  jer na trenutak poželih da pobegnem od sebe  i misli  …jako zamagljeni prozor je malo naspram mojih jako zamagljenih očiju ,zamućenih od suza koje sam  tako jako držala u očima , dok mi je u ušima odzvanjalo pitanje.

,,O,ćerkooo,ćerkooo,pa zar nisi mooogla da se ovde negde odaš nego si otiiišla taaaako daleko .Jel′  mi ne smo imali kamenje, jel′ ovo pobolje  ? S′m brda i kamenje!

redovno je govorila moja  baka takodje  ,, s južne pruge ,,

Često me život podseća na ovu priču.

.., jer  vreme leti ,,ko vraaapče,, a život kroz razna ukrštanja  ide svojim šinama . Sada jako dobro razumem baku ,mamu ali ne  i sebe . Jer , mene to  tek čeka !

Do tada,eto …

…  kažem ti !