Poznajem ja Vas …

Da ti kažem …

Otvori se meni put za Beograd ! Doduše hitno  ali nema veze ,bitno je da se ide  .Čuj ,za Beograd ! Putujem ranim jutarnjim letom …dok još svi spavaju . Aerodromska zgrada ,tišina ,samo se čuju točkići kofera dok prelaze preko parkinga i trotoara i po koje sanjivo malo dete,  koje bi rado da paaaja ali mora na put. Moje dete je veliko ali i njemu se paaaaja ,mrko gleda ili jedva gleda ;ne znam jer spavajući hoda ili hodajući spava . Na svako moje  pitanje ,povremeno dok izučavam taj jutarnji mamurluk

,,Jel sve ok?,, mrzovoljno odgovara ,skoro da mumla ,,Jeste !A  što ne bi bilo !,,

I tako dok se preslišavam ,da li sam ja baš neka dosadna čangrizava majka  ili  se ovo moje stanje zove brižnost ,shvatih ,da se na putu za metropolu nalazim na i na dobrom putu da postanem  gadna baba. Možda se to desi ovim letom .Ma ,baš me briga ,tešim se ,šta sam ja sve prošla ,mogu i jednu gadnu babu da ,,nosim ,,. A dešava se na 10.000 metara pa neka neko kaže da nije na ,,nivou,, . Jutarnju tišinu i pospanost koaj se oseća u vazduhu vedrog i sunčanog jutra prekida  poslednji poziv putnicima da  čekiraju svoje karte  i preipreme se za  ulazak u avion. Po redovnoj proceduri odvija se ukrcavanje putnika ,poslednje provere ,udobno smeštanje a ja kao malo nestrpljivo dete jedva čekam da avion poleti. Što volim poletanje aviona !!! Rulanje po pisti ,jak zvuk motora ,kompresija u meni budi takav adrenalin da to nije normalno. Moje veliko dete ,kome po kad kad kažem koju ,izražavajući svoje utiske ,bledo gleda i čudi se  ; kritikuje me kao da sam ja mala ! O Bože ,čudne li dece ! Neće moći …pa nisi ti mene rodio nego ja tebe ,česta je moja opaska kad ne želim da slušam  sitna gundjanja a nisam u prilici da viknem ( mislim ,glasno pričam ,jer ja nikada ne vičem ,samo tako glasno govorim ;šta ću mislio Bog na mene ) A i to ,kad žena ima jezik a ne ume da ga iskoristi ,đžaba  ti rabota .

E,tako mi stigosmo u Beograd  ,kratko ali slatko  putovanje ,ja bi da se vozim još ali nema … Putovanje po hitnom postupku i pravac -autobuska stanica . Uf ,to mi je horoskopski  sudjeno. Od mojih nekadašnjih studentskih putovanja ,od kojih sam i sada umorna ,sama pomisao na pakovanje, kofere ,secanje istih po gradskom prevozu,doduše  jednog drugog velegrada u meni stvara mučan  osećaj … preskočiću ga ovaj put,pa ne moram sve da kažem …

Pošto sam davno   deformisana po pitanju posla sve ja snimam i vizitam ,k′o da sam inspektor. Ma nisu mi to posla ali ajde ,šta ćeš . Ono što me čini radosnom je osećaj kojim diše ovaj grad ,moja sreća da sam tu  ,da mi je sve  tako dobro poznato ,sve kao da je moje …ma, odavno mislim da nisam ti ja  za ove palanke ,no,ajde i to odredi horoskop. Sve se pametne djevojke udale iz sela u grad a ja sam i tu bila ,,posebna ,, -mislim ,kod mene je sve obrnuto  .A na stanici ,svakakve drangulije .Auuu, što volim da se zagledjujem u njih ,to je posebna priča .Vidim i na daleko i na blizu ,obično blizu ne vidim ništa . I opet k′o malo dete  zatrčim se na onaj najšareniji štand da nešto kupim . Odlučim se naravno za knjigu ,jer kad god ima para – kupim knjigu  . Neku  sebi ,neku  malom detetu ,veliko dete interesuju neke druge stvari .

Pravac štand . Prodavca nema . I dok veliko dete uporno pokušava da me odmakne a to teško uspeva ikome jer sam dovoljno ,,teška ,,po više osnova a ja glavom u krug, ko noj gledam kud se dede ovi  č′oek što prodaje knjige ;sad beše tu ?!.Pitam ja prvog čoveka koji tu stoji ,valjda i on njega čeka . Sleže ramenima . Sad′ je bio tu ,veli on . A on ,onako stidljivo nagviruje iz  prve kafanice i pita ,,Jel treba  nešto ? ,, Ma zima je napolje i ako je sunce dobro ugrejalo ,podne je ,prijatnije je u kafanicu .Verujem 🙂

,,Eto ,ako dodjete  ,možda i  treba,, . Rekoh ja i konačno zaćutah .

U toj kratkoj dramskoj pauzi ,čujem siktanje mog velikog deteta koje već nervozno cupka od zime ,zadržavanja i ovakve mame ,jel? Epa, dete ,ko ti je kriv kad ne slušaš mamu i ne nosiš kapu,šal ,rukavice  ? Pa ,za Boga ,mama je uvek u pravu ! To si trebao da naučiš odavno 😉 A štrikam ,trista na sat ,mustre kakve  ′oćeš  😉

,,Izvolite gostpodjo !,,

A ja odmah ciljano ,hitro, jer ja sam  žena koja zna šta hoće ;a hoću knjigu ,jednu za malo dete i jednu za mene .Pa ,moram da se častim ,ne dolazim ja stalno u Beograd !
Kad prodavac vide moju nameru ,ljubazno se ponudi da kupim i treću sa popustom .Nije me trebalo ubedjivati dugo .Padam na prvu !Kupim ja tri  knjige za  male pare ,sitničica ali je poklon ,uspomena .A sreća mog malog deteta koje će tek sa se obraduje ,ooooo,izvini !!! To nema cenu i kad nije na popust !

I sve to bi fino . Veliko dete  cokće .Ma žnaš ono ,kad se mrči ,oblači ,nema živaca ,uf !Ali ,gle preokreta . Prodavac gledajući u njega ,dok pakuje knjige ,video čovek siktalo onako zadovoljan obavljenom prodajom reši da izusti koju ,verovatno da ublaži osećaj napetosti u vazduhu  i zadovoljno protrlja ruke  .

,,Fine ste knjige izabrali ,znate vi šta se čita . Moram  gospodji dati popust stalno kupuje knjige kod mene,eto ,i  i pre neki dan ste kupili !? ,, .Reče  milnim  upitnim glasom ,smešeči se promrzlim obrazima dok  jedva smrznutim rukama upakova knjige i ,,spusti zavesu ,, na ovaj čin .

Jedva sam zadržala smešak ,jer treba ostati dama ,mislim gospodja ;teško je to meni jer ja reagujem u trenutku a moje mladjano momče fino vaspitano,čuvši prodavca  blago se osmehnu ,jedno  zbog konačnog kraja  jednočinke ali i misije svoje mame . ( konačno !!!)

Okrećemo se i odlazimo ubrzanim korakom da pregrabimo i vreme i hladnoću ali i smeh .Jedva .

Uz vidno sada popravljeno raspoloženje i izraz lica  hodajući momče gundja ,, Znam ja ,gospodju , stalno kupuje knjige kod mene !  Gospodjo, vi četo dolazite u Beograd ? Po stoti put slušam  !

Smejemo se zajedno i trudimo da budemo pristojni , diskretni da ljudi misle kako  je naše smejanje odraz pozitivnosti duha a ne neozbiljnosti .Smejemo se na trenutke i glasno  jer krv nije voda .I  ako teško priznaju svi u familiji ,okle Djetići su to , dete je nasledilo nešto i od mame . Grohotno smejanje  ! Pa neka je ,lepo mu stoji !

I na kraju ,neizbežno ,,Okle te zna ovi č′oek ,gospodjo ?!,,

,,Sa televizije ! ,, rekoh ja . ,,Šta ću Vam kad niste poznati !!!

Ne znam zašto ali kao neko ko je došao u novu sredinu jako ,jako davno svi su me vezivali za  ,,lice sa TV,,. Verovatno sam ličila na nekoga  i često su mi ljudi postavljali takva pitanja . Posle mnogo ,mnogo godina zbog prirode posla sam jedno vreme to i bila ,mada više tonom nego slikom ali ,čuj ,nije mala stvar biti na TV ,pa na radio ,pa gost u emisijama ,ooooo! I šta ću ,znaju me ljudi sa televizije ,možeš misliti !

Advertisements

12 thoughts on “Poznajem ja Vas …

  1. Drugar’ce,zemljakinjo, posestrimo, brate- što činiš, viđu, kad ne činiš ništa… ovaaaaaaj, htedoh ti reć da ću te se odreć po sva tri-četiri-pet osnova, usudiš li se samo da napraviš dramsku i svaku ostalu pauzu. Deder ti, lepo i blago nama tvoijema i ostalima, vataj se za pisaljku pa pisuj malko češće.
    Ja te ne poznavam, doduše, iz televizor, al u njega nikad ni sama nisam bila, sem u retke prilike kad su me kamermani obavezno vatali u kadar baš kad ispijam sok na eks, pa edno vreme beo ko glavna pijanica u varoš, a i šire.
    Ljubim te i sve tako ti se molim, kolko sutra očekujem novo pisanje, a u čast ovoga pročitanog upravo, dižem zdravicu i želim berićetnu spisateljsku budućnost.
    Smeškala sam se dok sam ovo čitala, onako, sa simpatijama i zanimanjem, pa to želim još puno puta…sebi. Od tebe.

    • Draga moja Negoslava …ja sam odavno rekla da si ti sjajna ,po mlogo ,,osnova ,,.Da ne bude ,sad se ulizujem ,jel?! Ovo je prelep komentar .Hvala na podršci !!! Znači mi jako svaka Vaša jer VAs čitam stalno ,što potvrdjuje da volim jako pisanu reč .Učim od boljih i to mi drago a sad ,posle ovoga komentara ima roman da na pišem 😉
      Zbog tebe ,obećavam jedan novi post tema je već tu ! Vrlo brzo !!!
      Veliki pozdrav !

    • Misliš?! Ja ću tebi da verujem ! Pisaću …
      Sad da budem ozbiljna ;mnogo puta sam počinjala i brisala … sad nisam ,ostavila sma pa neka stoji ali kad ti kažeš , ja sam te zato i pozvala u goste ,veruj da ću se truditi ,pa kako bude .
      Sve su to tragovi …
      Veliko hvala na podršći !!!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s