Da ti kazujem ?!

S′g ću ti  kazujem …

Beja mala . Tako ,svi bejasmo mali ,ama a dobro se sećam kakvo sve beše tad . S′g ne pamtim nikakvo.

E ,tako …beja mala pa i tad ne bi kako sva deca .Sva deca vole da idu kod babu na selo  samo ja  -jok. Kad mi pomenu da  petaak popodne da se ide u selo ,ama čim tata dojde  od  rabotu ,mene se odma  njuška na čvori ( tako je to uvek komentarisao moj tata) dok je mama uvek davala jasnu konstataciju  na moje stanje .

-Načvorila se !

Ma šta to značilo ,jedno je bio sigurno ,ja toj  najbolje znam !!!Čudno i teško neko stanje.Nesam volela selo  i to  ti je !!! Jedino su mi kako sam odrastala bile interesantne mačće i kad žene pletu  ,predu i tkaju.E, toj me zanimalo al sam bila manečka pa ne sam mogla toj da rabotim  .A tako bi !!! A ,onda ,ne sam volela ni tej babe ,o Bože ,oprosti. Kad god nešto  zapitujem ,one vele

-Man′  se ,dete ne smetaj ni,vidiš da rabotimo ! Da su ti toj posla ne bi pituvala !

Ete ti ga sad. I tako  ti to bi i kako da volim selo ?!

Volela sam i tad i s′g mačće ! Kad i tako ,kako moram dodjem odma pitujem ,čim izleznem iz kola

-Ima li mali mačići ?

Kako dete ,sva sretna jer kad smo već došli ajd da budem fina ,ne me mama učila da budem  baksuz ,nego fino deteeee.Ali ,sve bi toj bilo lepo da me ne dočeka jak i prodoran glas moje babe ,koja veli

– Kakvo pituješ za mačće ,toj te interesuje ?! Ne pitaš za prase ,jare ,ovcu ,toj od šta će da jedeš meso ! U ,kakvo si !

Ete … i kako da se ne  čvorim ! Za kakvo se uvanem ,mislim , sas koju reč da počenem  ,neje dobro  ; za rabotu beja manečka al za čvorenje ,,golema ,,Golema čvoruga ali i golema muka !

Ajde ,prodje tako ,kad na livadu pase magare ! Mi ne smo imali nikad magare ! Ja veselo protrčka oko njega onome gleda ,a mene stra i od njega .Pa,kako ću kad ne mače !

I opet ja ,ću pitujem babu kako mu je ime . Sve nekako vabi valjda ima i magare ime .

-Kako se zove ,kako si mu nadenula ime ?  Beja sva sretna jel se baba malo oraspoložila pa ja malo da se zadevam

-Djoka ! Nadenula sam mu ime Djoka ,jel sada znaješ kako sam mu nadenula ime !!!

Opet se ja načvorim ,musavo ju gledam ,pa se čudim …Čitaše mi i bajke ,ali babe u nji ne bejaše ovakve ali ova moja je ,,neka druga ,,.

-Koje ti neje jasno ? Kakvo mudruješ ?

A ja-  ko iz topa .

-Mudrujem ,ne znam ,kako si mogla takvo ime bezobrazno da mu daš .Da me čuje tata da  me bije  kad ga oknem , ti i tvoje bezobrazno magare !

Baba crče od smejanje  a mene čvorenje jedva prodje .Još ispade da se posvadja s babu ,pa me pituju ,,Kvo je bilo ?,,Oooooo!!!

Sve je  istinita priča iz života  ,ne znam  samo koliko sam  umela da sve to autentično dočaram . Neka ovo bude post posvećen mojoj pokojnoj babi o kojoj ću tek pisati… jedno je sigurno – ja sve  više i više ličim na nju !  To sada baš volim !!!

Hvala i mojim bloger drugaricama koje j me ohrabriše ,,za pisanje ,, pa sad kako bude 😉

 

 

 

 

Advertisements

Poznajem ja Vas …

Da ti kažem …

Otvori se meni put za Beograd ! Doduše hitno  ali nema veze ,bitno je da se ide  .Čuj ,za Beograd ! Putujem ranim jutarnjim letom …dok još svi spavaju . Aerodromska zgrada ,tišina ,samo se čuju točkići kofera dok prelaze preko parkinga i trotoara i po koje sanjivo malo dete,  koje bi rado da paaaja ali mora na put. Moje dete je veliko ali i njemu se paaaaja ,mrko gleda ili jedva gleda ;ne znam jer spavajući hoda ili hodajući spava . Na svako moje  pitanje ,povremeno dok izučavam taj jutarnji mamurluk

,,Jel sve ok?,, mrzovoljno odgovara ,skoro da mumla ,,Jeste !A  što ne bi bilo !,,

I tako dok se preslišavam ,da li sam ja baš neka dosadna čangrizava majka  ili  se ovo moje stanje zove brižnost ,shvatih ,da se na putu za metropolu nalazim na i na dobrom putu da postanem  gadna baba. Možda se to desi ovim letom .Ma ,baš me briga ,tešim se ,šta sam ja sve prošla ,mogu i jednu gadnu babu da ,,nosim ,,. A dešava se na 10.000 metara pa neka neko kaže da nije na ,,nivou,, . Jutarnju tišinu i pospanost koaj se oseća u vazduhu vedrog i sunčanog jutra prekida  poslednji poziv putnicima da  čekiraju svoje karte  i preipreme se za  ulazak u avion. Po redovnoj proceduri odvija se ukrcavanje putnika ,poslednje provere ,udobno smeštanje a ja kao malo nestrpljivo dete jedva čekam da avion poleti. Što volim poletanje aviona !!! Rulanje po pisti ,jak zvuk motora ,kompresija u meni budi takav adrenalin da to nije normalno. Moje veliko dete ,kome po kad kad kažem koju ,izražavajući svoje utiske ,bledo gleda i čudi se  ; kritikuje me kao da sam ja mala ! O Bože ,čudne li dece ! Neće moći …pa nisi ti mene rodio nego ja tebe ,česta je moja opaska kad ne želim da slušam  sitna gundjanja a nisam u prilici da viknem ( mislim ,glasno pričam ,jer ja nikada ne vičem ,samo tako glasno govorim ;šta ću mislio Bog na mene ) A i to ,kad žena ima jezik a ne ume da ga iskoristi ,đžaba  ti rabota .

E,tako mi stigosmo u Beograd  ,kratko ali slatko  putovanje ,ja bi da se vozim još ali nema … Putovanje po hitnom postupku i pravac -autobuska stanica . Uf ,to mi je horoskopski  sudjeno. Od mojih nekadašnjih studentskih putovanja ,od kojih sam i sada umorna ,sama pomisao na pakovanje, kofere ,secanje istih po gradskom prevozu,doduše  jednog drugog velegrada u meni stvara mučan  osećaj … preskočiću ga ovaj put,pa ne moram sve da kažem …

Pošto sam davno   deformisana po pitanju posla sve ja snimam i vizitam ,k′o da sam inspektor. Ma nisu mi to posla ali ajde ,šta ćeš . Ono što me čini radosnom je osećaj kojim diše ovaj grad ,moja sreća da sam tu  ,da mi je sve  tako dobro poznato ,sve kao da je moje …ma, odavno mislim da nisam ti ja  za ove palanke ,no,ajde i to odredi horoskop. Sve se pametne djevojke udale iz sela u grad a ja sam i tu bila ,,posebna ,, -mislim ,kod mene je sve obrnuto  .A na stanici ,svakakve drangulije .Auuu, što volim da se zagledjujem u njih ,to je posebna priča .Vidim i na daleko i na blizu ,obično blizu ne vidim ništa . I opet k′o malo dete  zatrčim se na onaj najšareniji štand da nešto kupim . Odlučim se naravno za knjigu ,jer kad god ima para – kupim knjigu  . Neku  sebi ,neku  malom detetu ,veliko dete interesuju neke druge stvari .

Pravac štand . Prodavca nema . I dok veliko dete uporno pokušava da me odmakne a to teško uspeva ikome jer sam dovoljno ,,teška ,,po više osnova a ja glavom u krug, ko noj gledam kud se dede ovi  č′oek što prodaje knjige ;sad beše tu ?!.Pitam ja prvog čoveka koji tu stoji ,valjda i on njega čeka . Sleže ramenima . Sad′ je bio tu ,veli on . A on ,onako stidljivo nagviruje iz  prve kafanice i pita ,,Jel treba  nešto ? ,, Ma zima je napolje i ako je sunce dobro ugrejalo ,podne je ,prijatnije je u kafanicu .Verujem 🙂

,,Eto ,ako dodjete  ,možda i  treba,, . Rekoh ja i konačno zaćutah .

U toj kratkoj dramskoj pauzi ,čujem siktanje mog velikog deteta koje već nervozno cupka od zime ,zadržavanja i ovakve mame ,jel? Epa, dete ,ko ti je kriv kad ne slušaš mamu i ne nosiš kapu,šal ,rukavice  ? Pa ,za Boga ,mama je uvek u pravu ! To si trebao da naučiš odavno 😉 A štrikam ,trista na sat ,mustre kakve  ′oćeš  😉

,,Izvolite gostpodjo !,,

A ja odmah ciljano ,hitro, jer ja sam  žena koja zna šta hoće ;a hoću knjigu ,jednu za malo dete i jednu za mene .Pa ,moram da se častim ,ne dolazim ja stalno u Beograd !
Kad prodavac vide moju nameru ,ljubazno se ponudi da kupim i treću sa popustom .Nije me trebalo ubedjivati dugo .Padam na prvu !Kupim ja tri  knjige za  male pare ,sitničica ali je poklon ,uspomena .A sreća mog malog deteta koje će tek sa se obraduje ,ooooo,izvini !!! To nema cenu i kad nije na popust !

I sve to bi fino . Veliko dete  cokće .Ma žnaš ono ,kad se mrči ,oblači ,nema živaca ,uf !Ali ,gle preokreta . Prodavac gledajući u njega ,dok pakuje knjige ,video čovek siktalo onako zadovoljan obavljenom prodajom reši da izusti koju ,verovatno da ublaži osećaj napetosti u vazduhu  i zadovoljno protrlja ruke  .

,,Fine ste knjige izabrali ,znate vi šta se čita . Moram  gospodji dati popust stalno kupuje knjige kod mene,eto ,i  i pre neki dan ste kupili !? ,, .Reče  milnim  upitnim glasom ,smešeči se promrzlim obrazima dok  jedva smrznutim rukama upakova knjige i ,,spusti zavesu ,, na ovaj čin .

Jedva sam zadržala smešak ,jer treba ostati dama ,mislim gospodja ;teško je to meni jer ja reagujem u trenutku a moje mladjano momče fino vaspitano,čuvši prodavca  blago se osmehnu ,jedno  zbog konačnog kraja  jednočinke ali i misije svoje mame . ( konačno !!!)

Okrećemo se i odlazimo ubrzanim korakom da pregrabimo i vreme i hladnoću ali i smeh .Jedva .

Uz vidno sada popravljeno raspoloženje i izraz lica  hodajući momče gundja ,, Znam ja ,gospodju , stalno kupuje knjige kod mene !  Gospodjo, vi četo dolazite u Beograd ? Po stoti put slušam  !

Smejemo se zajedno i trudimo da budemo pristojni , diskretni da ljudi misle kako  je naše smejanje odraz pozitivnosti duha a ne neozbiljnosti .Smejemo se na trenutke i glasno  jer krv nije voda .I  ako teško priznaju svi u familiji ,okle Djetići su to , dete je nasledilo nešto i od mame . Grohotno smejanje  ! Pa neka je ,lepo mu stoji !

I na kraju ,neizbežno ,,Okle te zna ovi č′oek ,gospodjo ?!,,

,,Sa televizije ! ,, rekoh ja . ,,Šta ću Vam kad niste poznati !!!

Ne znam zašto ali kao neko ko je došao u novu sredinu jako ,jako davno svi su me vezivali za  ,,lice sa TV,,. Verovatno sam ličila na nekoga  i često su mi ljudi postavljali takva pitanja . Posle mnogo ,mnogo godina zbog prirode posla sam jedno vreme to i bila ,mada više tonom nego slikom ali ,čuj ,nije mala stvar biti na TV ,pa na radio ,pa gost u emisijama ,ooooo! I šta ću ,znaju me ljudi sa televizije ,možeš misliti !