Njoj …

Njoj… koje više nema .

Njoj…  čija je mladost ostala zarobljena  tamnilom  crne ,prhke zemlje  u vrelini julskog dana .

Njoj …koja je bila srećna svakog Svetog Trifuna  ,jer njen rodjendan,govorila je , slave svi .

Njoj … kojoj sam za punoletstvo poklonila ,uz poklon ,buket predivnih ruža  koje su bile simbol  njene mladosti .

I onda … ne znam ni sama ,šta je brže uvelo ,njena mladost  ili ruže .Ne znam to ,ni sada !!!

…samo znam ,da ja i sada ,često ,suzama zalivam ruže  …

oko

SESTRI …

Sećam se ,koliko radosti nekada beše !

Eh… kada bejasmo  jako male …

Sećanje ovo   reže me , ko mačem .

Tražim te ! … a glasa od tebe niodkuda .

Rekoh nebu da ne lije kiše

ako mi ruka, opet … suze briše .

Advertisements

4 thoughts on “Njoj …

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s