Kad mama piše pesme

80657466_7399241184fe.png

Jednoga dana ,po povratku iz škole moja malena devojčica došla je sva zabrinuta jer je imala jako težak domaći zadatak ;da  napiše pesmicu na temu – mesec.Naravno pomoć roditelja je dozvoljena čak i preporučena .Znači mame i tate pišu pesmice.

Uistinu težak zadatak za roditelje jer kome je do pesmice u ,,ovo vreme ,,.Ali ,moj slučaj je potpuno drugačiji …

Ja obožavam ovakve zadatke ! Kako je moje ozareno lice potvrdilo moje stanje i osećaje, mojoj devojčici je laknulo ,samo što je ona mislila da ja to tako jednostavno , po sistemu -stavim u šerpu i skuvam !A ne ! Treba mi inspiracija !!!To je bilo malo teže da joj objasnim jer se ona jedno samo mislila  kako neće  doneti domaći zadatak .

Ali ,gle čuda ! Inspiracija došla usred noći ,jer ja sam mama koja jako malo spava .Zapisah sve to nekako u polumraku ,ujutru složih ideju i eto pesme,odnosno pjesme … jer ja s maternjeg prevodim na službeni .Ponekad sam malo smešna zbog toga ali nema veze,makar tako kažu moja deca jer nije im prirodno kad pričam ijekavicu .

Za pesmu smo dobili pohvale uz to da ,mi nikad ne lažemo i odmah kažemo …Mama je pisala pjesmu !

i evo pesme ili pjesme ,kako god ,to nama nije bitno …

mesec

M J E S E C

U vedrini noći ove ,sjaje zvjezde nebom plamte

a mjesec ih nebom prati

k′o da im je mati.

Malo se on pravi važan!

Nekad crven,nekad žut,

Nekad lopta ,nekad srp.

Nebom plovi noći ove

Da donese djeci snove .

Ah,gle čuda !

Zora rudi!

Gdje nestade mjesec mio ?

Šta se desi ? Šta se zbilo?

Ne brinite djeco draga !

Opet će on nama doći,

I donjeti sanak mio ,ma gde bio!

I razgrne gusti mrak

da otjera djeci strah!