bez naslova

Da ti kažem …

… da  sam dobro -mogu !

…da  po ceo dan  držim osmeh na licu – mogu !

…da  je život lep poput duge – i to mogu !

šta još da ti kažem …

pitaj me …

… da je sve ovo  istina   – to ne  mogu !  Jer to onda nisam JA!!!

 

Da ti kazujem ?!

S′g ću ti  kazujem …

Beja mala . Tako ,svi bejasmo mali ,ama a dobro se sećam kakvo sve beše tad . S′g ne pamtim nikakvo.

E ,tako …beja mala pa i tad ne bi kako sva deca .Sva deca vole da idu kod babu na selo  samo ja  -jok. Kad mi pomenu da  petaak popodne da se ide u selo ,ama čim tata dojde  od  rabotu ,mene se odma  njuška na čvori ( tako je to uvek komentarisao moj tata) dok je mama uvek davala jasnu konstataciju  na moje stanje .

-Načvorila se !

Ma šta to značilo ,jedno je bio sigurno ,ja toj  najbolje znam !!!Čudno i teško neko stanje.Nesam volela selo  i to  ti je !!! Jedino su mi kako sam odrastala bile interesantne mačće i kad žene pletu  ,predu i tkaju.E, toj me zanimalo al sam bila manečka pa ne sam mogla toj da rabotim  .A tako bi !!! A ,onda ,ne sam volela ni tej babe ,o Bože ,oprosti. Kad god nešto  zapitujem ,one vele

-Man′  se ,dete ne smetaj ni,vidiš da rabotimo ! Da su ti toj posla ne bi pituvala !

Ete ti ga sad. I tako  ti to bi i kako da volim selo ?!

Volela sam i tad i s′g mačće ! Kad i tako ,kako moram dodjem odma pitujem ,čim izleznem iz kola

-Ima li mali mačići ?

Kako dete ,sva sretna jer kad smo već došli ajd da budem fina ,ne me mama učila da budem  baksuz ,nego fino deteeee.Ali ,sve bi toj bilo lepo da me ne dočeka jak i prodoran glas moje babe ,koja veli

– Kakvo pituješ za mačće ,toj te interesuje ?! Ne pitaš za prase ,jare ,ovcu ,toj od šta će da jedeš meso ! U ,kakvo si !

Ete … i kako da se ne  čvorim ! Za kakvo se uvanem ,mislim , sas koju reč da počenem  ,neje dobro  ; za rabotu beja manečka al za čvorenje ,,golema ,,Golema čvoruga ali i golema muka !

Ajde ,prodje tako ,kad na livadu pase magare ! Mi ne smo imali nikad magare ! Ja veselo protrčka oko njega onome gleda ,a mene stra i od njega .Pa,kako ću kad ne mače !

I opet ja ,ću pitujem babu kako mu je ime . Sve nekako vabi valjda ima i magare ime .

-Kako se zove ,kako si mu nadenula ime ?  Beja sva sretna jel se baba malo oraspoložila pa ja malo da se zadevam

-Djoka ! Nadenula sam mu ime Djoka ,jel sada znaješ kako sam mu nadenula ime !!!

Opet se ja načvorim ,musavo ju gledam ,pa se čudim …Čitaše mi i bajke ,ali babe u nji ne bejaše ovakve ali ova moja je ,,neka druga ,,.

-Koje ti neje jasno ? Kakvo mudruješ ?

A ja-  ko iz topa .

-Mudrujem ,ne znam ,kako si mogla takvo ime bezobrazno da mu daš .Da me čuje tata da  me bije  kad ga oknem , ti i tvoje bezobrazno magare !

Baba crče od smejanje  a mene čvorenje jedva prodje .Još ispade da se posvadja s babu ,pa me pituju ,,Kvo je bilo ?,,Oooooo!!!

Sve je  istinita priča iz života  ,ne znam  samo koliko sam  umela da sve to autentično dočaram . Neka ovo bude post posvećen mojoj pokojnoj babi o kojoj ću tek pisati… jedno je sigurno – ja sve  više i više ličim na nju !  To sada baš volim !!!

Hvala i mojim bloger drugaricama koje j me ohrabriše ,,za pisanje ,, pa sad kako bude 😉

 

 

 

 

Poznajem ja Vas …

Da ti kažem …

Otvori se meni put za Beograd ! Doduše hitno  ali nema veze ,bitno je da se ide  .Čuj ,za Beograd ! Putujem ranim jutarnjim letom …dok još svi spavaju . Aerodromska zgrada ,tišina ,samo se čuju točkići kofera dok prelaze preko parkinga i trotoara i po koje sanjivo malo dete,  koje bi rado da paaaja ali mora na put. Moje dete je veliko ali i njemu se paaaaja ,mrko gleda ili jedva gleda ;ne znam jer spavajući hoda ili hodajući spava . Na svako moje  pitanje ,povremeno dok izučavam taj jutarnji mamurluk

,,Jel sve ok?,, mrzovoljno odgovara ,skoro da mumla ,,Jeste !A  što ne bi bilo !,,

I tako dok se preslišavam ,da li sam ja baš neka dosadna čangrizava majka  ili  se ovo moje stanje zove brižnost ,shvatih ,da se na putu za metropolu nalazim na i na dobrom putu da postanem  gadna baba. Možda se to desi ovim letom .Ma ,baš me briga ,tešim se ,šta sam ja sve prošla ,mogu i jednu gadnu babu da ,,nosim ,,. A dešava se na 10.000 metara pa neka neko kaže da nije na ,,nivou,, . Jutarnju tišinu i pospanost koaj se oseća u vazduhu vedrog i sunčanog jutra prekida  poslednji poziv putnicima da  čekiraju svoje karte  i preipreme se za  ulazak u avion. Po redovnoj proceduri odvija se ukrcavanje putnika ,poslednje provere ,udobno smeštanje a ja kao malo nestrpljivo dete jedva čekam da avion poleti. Što volim poletanje aviona !!! Rulanje po pisti ,jak zvuk motora ,kompresija u meni budi takav adrenalin da to nije normalno. Moje veliko dete ,kome po kad kad kažem koju ,izražavajući svoje utiske ,bledo gleda i čudi se  ; kritikuje me kao da sam ja mala ! O Bože ,čudne li dece ! Neće moći …pa nisi ti mene rodio nego ja tebe ,česta je moja opaska kad ne želim da slušam  sitna gundjanja a nisam u prilici da viknem ( mislim ,glasno pričam ,jer ja nikada ne vičem ,samo tako glasno govorim ;šta ću mislio Bog na mene ) A i to ,kad žena ima jezik a ne ume da ga iskoristi ,đžaba  ti rabota .

E,tako mi stigosmo u Beograd  ,kratko ali slatko  putovanje ,ja bi da se vozim još ali nema … Putovanje po hitnom postupku i pravac -autobuska stanica . Uf ,to mi je horoskopski  sudjeno. Od mojih nekadašnjih studentskih putovanja ,od kojih sam i sada umorna ,sama pomisao na pakovanje, kofere ,secanje istih po gradskom prevozu,doduše  jednog drugog velegrada u meni stvara mučan  osećaj … preskočiću ga ovaj put,pa ne moram sve da kažem …

Pošto sam davno   deformisana po pitanju posla sve ja snimam i vizitam ,k′o da sam inspektor. Ma nisu mi to posla ali ajde ,šta ćeš . Ono što me čini radosnom je osećaj kojim diše ovaj grad ,moja sreća da sam tu  ,da mi je sve  tako dobro poznato ,sve kao da je moje …ma, odavno mislim da nisam ti ja  za ove palanke ,no,ajde i to odredi horoskop. Sve se pametne djevojke udale iz sela u grad a ja sam i tu bila ,,posebna ,, -mislim ,kod mene je sve obrnuto  .A na stanici ,svakakve drangulije .Auuu, što volim da se zagledjujem u njih ,to je posebna priča .Vidim i na daleko i na blizu ,obično blizu ne vidim ništa . I opet k′o malo dete  zatrčim se na onaj najšareniji štand da nešto kupim . Odlučim se naravno za knjigu ,jer kad god ima para – kupim knjigu  . Neku  sebi ,neku  malom detetu ,veliko dete interesuju neke druge stvari .

Pravac štand . Prodavca nema . I dok veliko dete uporno pokušava da me odmakne a to teško uspeva ikome jer sam dovoljno ,,teška ,,po više osnova a ja glavom u krug, ko noj gledam kud se dede ovi  č′oek što prodaje knjige ;sad beše tu ?!.Pitam ja prvog čoveka koji tu stoji ,valjda i on njega čeka . Sleže ramenima . Sad′ je bio tu ,veli on . A on ,onako stidljivo nagviruje iz  prve kafanice i pita ,,Jel treba  nešto ? ,, Ma zima je napolje i ako je sunce dobro ugrejalo ,podne je ,prijatnije je u kafanicu .Verujem 🙂

,,Eto ,ako dodjete  ,možda i  treba,, . Rekoh ja i konačno zaćutah .

U toj kratkoj dramskoj pauzi ,čujem siktanje mog velikog deteta koje već nervozno cupka od zime ,zadržavanja i ovakve mame ,jel? Epa, dete ,ko ti je kriv kad ne slušaš mamu i ne nosiš kapu,šal ,rukavice  ? Pa ,za Boga ,mama je uvek u pravu ! To si trebao da naučiš odavno 😉 A štrikam ,trista na sat ,mustre kakve  ′oćeš  😉

,,Izvolite gostpodjo !,,

A ja odmah ciljano ,hitro, jer ja sam  žena koja zna šta hoće ;a hoću knjigu ,jednu za malo dete i jednu za mene .Pa ,moram da se častim ,ne dolazim ja stalno u Beograd !
Kad prodavac vide moju nameru ,ljubazno se ponudi da kupim i treću sa popustom .Nije me trebalo ubedjivati dugo .Padam na prvu !Kupim ja tri  knjige za  male pare ,sitničica ali je poklon ,uspomena .A sreća mog malog deteta koje će tek sa se obraduje ,ooooo,izvini !!! To nema cenu i kad nije na popust !

I sve to bi fino . Veliko dete  cokće .Ma žnaš ono ,kad se mrči ,oblači ,nema živaca ,uf !Ali ,gle preokreta . Prodavac gledajući u njega ,dok pakuje knjige ,video čovek siktalo onako zadovoljan obavljenom prodajom reši da izusti koju ,verovatno da ublaži osećaj napetosti u vazduhu  i zadovoljno protrlja ruke  .

,,Fine ste knjige izabrali ,znate vi šta se čita . Moram  gospodji dati popust stalno kupuje knjige kod mene,eto ,i  i pre neki dan ste kupili !? ,, .Reče  milnim  upitnim glasom ,smešeči se promrzlim obrazima dok  jedva smrznutim rukama upakova knjige i ,,spusti zavesu ,, na ovaj čin .

Jedva sam zadržala smešak ,jer treba ostati dama ,mislim gospodja ;teško je to meni jer ja reagujem u trenutku a moje mladjano momče fino vaspitano,čuvši prodavca  blago se osmehnu ,jedno  zbog konačnog kraja  jednočinke ali i misije svoje mame . ( konačno !!!)

Okrećemo se i odlazimo ubrzanim korakom da pregrabimo i vreme i hladnoću ali i smeh .Jedva .

Uz vidno sada popravljeno raspoloženje i izraz lica  hodajući momče gundja ,, Znam ja ,gospodju , stalno kupuje knjige kod mene !  Gospodjo, vi četo dolazite u Beograd ? Po stoti put slušam  !

Smejemo se zajedno i trudimo da budemo pristojni , diskretni da ljudi misle kako  je naše smejanje odraz pozitivnosti duha a ne neozbiljnosti .Smejemo se na trenutke i glasno  jer krv nije voda .I  ako teško priznaju svi u familiji ,okle Djetići su to , dete je nasledilo nešto i od mame . Grohotno smejanje  ! Pa neka je ,lepo mu stoji !

I na kraju ,neizbežno ,,Okle te zna ovi č′oek ,gospodjo ?!,,

,,Sa televizije ! ,, rekoh ja . ,,Šta ću Vam kad niste poznati !!!

Ne znam zašto ali kao neko ko je došao u novu sredinu jako ,jako davno svi su me vezivali za  ,,lice sa TV,,. Verovatno sam ličila na nekoga  i često su mi ljudi postavljali takva pitanja . Posle mnogo ,mnogo godina zbog prirode posla sam jedno vreme to i bila ,mada više tonom nego slikom ali ,čuj ,nije mala stvar biti na TV ,pa na radio ,pa gost u emisijama ,ooooo! I šta ću ,znaju me ljudi sa televizije ,možeš misliti !

samo za mene …

…da ti kažem …

Gledam …
…ruka koja se čvrsto i sigurno drži za granu punu zelenog lišća i pazi da je ničim ne povredi ,sačuva ,dok se u dubini duše nada i raduje prvim plodovima kada za to dodje vreme.
Vreme je prošlo …
… i danas ,gledam .I vidim … ali ,jesen i granu koja je opore kore ,sa malo lišća ,plodova nema , neko ih je davno ubrao i jednu ruku koja je umorna od jakog stiska,nabrazdana žilama u kojima,na sreću ima života!Od umora ,stiskom popušta a vetar odnosi sve …

pisala ja … možda samo meni razumljivo ,ali neka ,nema veze

Blogerska igra …opet !

nagrada -štepalicaMoram ispuniti obećanje .Od moje drage Ane -ŠTEPALICE dobila sam nagradicu .

Obećala sam i evo me …

  1. Najranije sećanje iz detinjstva?

Bezbrižne igre ,prva vožnja bicikla ,rolšula,igranje lutkicama ali i pokušaji šivenja haljinica za lutkice …

šetnji ,bioskopa ,odlaska na selo ( vrlo burnooog ) jer samo ja nisam volela da idem u selo ,nekih sitnih dogodovština koje i danas prepričavam rado …

  1. Da li vas je, zašto, i kada, vaš hobi doveo do ludila?

Uglavnom ne ali ima trenutaka kada ne ide sve najbolje i kada bi sve da bude pod konac a ono neće ,nekad i  ne znam tehniku nego sama razradjujem kako išta …tada uvek pomislim

,,O Bože ,Dragice pa zar moraš sve ti to tako pod konac ,idealno …čisto zaludjivanje ,gubljenje živaca ?! ,,NIje ni čudo ššto mi je dete reklo ,,Majko ti boluješ od savršenomanije -jer to što ti vidiš -niko ne vidi 🙂

Ima istine !!!

  1. Volite li da pričate sa životinjama / kućnim ljubimcima? Da li im tepate dok pričate?

O da!   I opet …o,da !

  1. Koliko poslova ste promenili do sada? Koji vam je bio omiljeni, a koji omraženi?

Četiri . Najomiljeniji mi je da radim kao tehnolog za mašinsku obradu metala a radila sam  skoro 6 godina . To me ispunjava ,teško je za ženu ali volim miris metala ,ulja ,zvuk mašina ,crtanje i sve to gledam kao kreativni posao .Nažalost , to nije ni primać onome što sam ja zamišljala već se sve svodi na šablon u kome meni mesta nema .

Nije naomraženiji ali od ovih na kojima sam radila ne volim da sam profesor u srednjoj školi . I ako sam radila jako kratko i imam lepih iskustava sa decom ,ne volim taj posao . I ako moj suprug kaže da je to najbolji  posao za ženu ?!

Hvaal ,ne želim da celoga života čekam ,,da zvoni ,,( što bi djaci rekli )

  1. Da li ste introvertni ili ekstrovertni? Pričate li mnogo ili ste ćutolog?

Ekstrovertna …mada volim i deo samo mog sveta ,ako mi to uzmeš …nema me !

Pričam ,vele mogu tako danima .S godinama kanališem pričanje i ljude sa kojima pričam ,ovo prvo se ne odnosi na moje u kući .Mada ,od njih nije teško više pričati .

  1. Kako ste rešili da pišete blog?

Prelistavajući ostale blogove i sadržaje sa interneta jednostavno ,videla da mnogo što šta umem i ja i što se ne bi predstavila .

  1. Da li ste živeli u inostranstvu, ili razmišljali da odete iz svoje zemlje? Šta je bio razlog tome?

Ako računamo našu  bivšu državnu zajednicu onda sam živela u inostranstvu .Razlog što nisam je emotivno porodični  i tu je kraj !

  1. Koju hranu nikako ne volite?

Uf ,meso ,posebno jagnjetinu ,iznutrice , dud ,pihtije ,nikad ne bih pojela kocku šećera …ne znam šta još ?!

  1. Bez kog komada garderobe, cipela ili aksesoara ne biste mogli da živite?

Bižuterije …i zveckavih narukvica . To mi daje snagu ! Ešarpe ,šeširi ,rukavice …nikad dosta .

  1. Da možete da birate, koga ili šta biste poveli tj. poneli sa sobom na pusto ostrvo?

Svoju porodicu …i verovatno  konac i heklicu da ne sedim džebe  🙂

  1. Koliko imate godina?

Pre dva dana ,napunila 45 .Bravoooooo!

JA ću nagradu proslediti svima onima koje je zainteresovao moj profil .Pa slobodno se poslužite . neka mi ne zameri niko ,posebno Ana ti ,ima malo blogera sa kojima sam u nekom virtuelnom kontaktu a mnogima  kojima sam prosledjivala su imuni na iste . Pa sam rešila ovako .

Moja pitanja :

  1. Šta Vas čini sretnom /im ?
  2. Šta Vas rastužuje ?
  3. Volite li ples ?
  4. Da li ste svadjalica ?
  5. Volite li filmove i koje ?
  6. Da li ste sportski tip ?
  7. Koja Vam je neostavrena želja ,san ?
  8. Volite  li slatkiše i koje ?
  9. Da li ste spremni za rizik u životu ?
  10. Volite li ekstremne sportove ?
  11. Šta Vas fascinira ?

Blogerska igra

Negoslava ,Negoslava …ti bi da se igramo . Iskreno ,ovo mi malo dodje komplikovana igra ali zbog tebe …sve!

Pitala mene Negoslava sledeće ;

Pitanja

1. Šta biste promenili u svom životu kada biste se ponovo rodili

Imala bih što šta ;neke tužne stvari koje su se desile, volela bih da neke ljude nikada nisam srela …

2. Gde i kako vidite sebe za deset godina

Da sam i da smo svi živi i zdravi , kao baku …ali onako ,držećuuuuu!!! 🙂

3.Kome biste dali bubreg.

Ne daj Bože da treba ,sigurno svojoj deci prvo ,bez razmišljanja ,potom majci o svima ostalima bi razmislila …

4.Ko bi vama dao bubreg.

Majka -u to sam jedino sigurna .

5. Koje ste obećanje sebi dali , i znate da ćete ga ispuniti.

Da ću sebe duhovno da izgradim da mi ništa i niko ne smeta … mudrost se uči,a to trajeeee  !!!

Ne treba mi ništa drugo .

6. Šta vas ljuti ovih dana.

Ako želim ,svašta  ali neželim (upravo sam rekla ) N I Š T A !

7. Šta vas rastužuje ovih dana.

Sećanje na  sestru i godišnjicu njene smrti ,sećanje na oca i njegov rodjendan ,jutrašnja vest o baki iz komšiluka koja je preminula a sa kojom sa ja uvek vodila lepe kreativne  razgovore o štrikanju

8.Šta vas veseli ovih dana

Moj hobi i sredjen prostor (konačno ) za isti ,moje mace koje me dočekaju čim čuju auto ili dotrče čim ja pitam ,,Gde su moji repići ?,, ,jutro  kad ustnanem i spremim se za posao , leto i pripreme za svadbu ,zar je malo postati svekrva ?!

9. Da li biste svog roditelja smestili u starački dom.

Ako bi to bila njena želja – DA .U svakom drugom slučaju  brinula bih o svom roditelju ,brinem i o svekrvi ,pa mi je sve normalno .

10. Da li biste se na svoje dete naljutili, ako vas smesti u starački dom.

Ne ,sigurna sam. Osim ako ne želi  nimalo da se potrudi a ima uslova .

11.Koje pitanje vam je najviše zasmetalo.

Nijedno ,iskrena sam i kako na koje ali uvek imam odgovor .

BIram bogere :

sve one koji rado žele da se uključe u igricu .

Razlog: moja iskustva su takva da mnogi ne žele da se ,,igraju ,,pa ne želim nikome da nemećem …ok ?!

PItanja :

  1. Imate blog ? O čemu pišete ?
  2. Da li imate hobi i koji ?
  3. Da li  ste zadovoljni svojom profesijom i primanjima ?
  4. Šta mislite o  surfovanju i virtuelnom svetu ?
  5. Verujete li u snagu  pozitivnih misli ?
  6. Volite li životinje ,koje i imate li kućnog ljubimca ?
  7. Volite li putovanja?
  8. Da novac nije ograničenje ,gde bi ste odputovali ?
  9. Koju vrstu muzika slušate
  10. Volite li ples ?
  11. Neostvarena želja …?

Ne znam da li treba i ove činjenice ( Negoslava ,Negoslava …?!?!?!?!?!  ,ali eto ,nek bude ponešto … da ti kažem …

Obožavam da plešem ,volim boje ,obožavam ( i verovali ili ne  još uvek to radim ) vozim rolere i u ovim godinama i ovoj kilaži ,preosetljiva ,zaplačem lako i od sreće i od tuge ,surovo iskrena ,samostalna ,obožavam ,,muske poslove ,, (manjam gume ,ulja ,popravljam slavine) ,volim da pišem ali ne stižem … i dosta od mene .

Pozdrav svima !

Kolačiću

Kolačiću ,kolačiću

ja bih malo da te gricnem

s koje strane, samo kaži

samo nemoj  reći  mami.

Već je čujem …

Dosta više tih kolača !

Gledam mamu  i ne zborim

hoću da je razgovorim

i da tebe malo štipnem

a ti … tiho …

da nas ne čuje niko !

Ako čujem makar   ,,Aj!,,

poješću te celog znaj !

Da te pitam ?!

Da ti kažem ,

koliko je malo istine , sreće i veselja .

Ništa ti nisam rekla !

Da ti kažem ,

koliko je zlobe i zlih ljudi ,čemera i jada ,

teret životu puuuno breme  !

I, tada … ništa ti nisam rekla !

Da te pitam !

Kakvo  je ,,ovo ,,vreme ?

( trenutno razmišljanje  i ništa drugo  )

Njoj …

Njoj… koje više nema .

Njoj…  čija je mladost ostala zarobljena  tamnilom  crne ,prhke zemlje  u vrelini julskog dana .

Njoj …koja je bila srećna svakog Svetog Trifuna  ,jer njen rodjendan,govorila je , slave svi .

Njoj … kojoj sam za punoletstvo poklonila ,uz poklon ,buket predivnih ruža  koje su bile simbol  njene mladosti .

I onda … ne znam ni sama ,šta je brže uvelo ,njena mladost  ili ruže .Ne znam to ,ni sada !!!

…samo znam ,da ja i sada ,često ,suzama zalivam ruže  …

oko

SESTRI …

Sećam se ,koliko radosti nekada beše !

Eh… kada bejasmo  jako male …

Sećanje ovo   reže me , ko mačem .

Tražim te ! … a glasa od tebe niodkuda .

Rekoh nebu da ne lije kiše

ako mi ruka, opet … suze briše .